Mnoga tehnološka poboljšanja, sve šire korišćenje elektronike i sistema automatskog upravljanja čine da automobil danas pruža vozaču mnogo više nego ranije, veći je konfor, traži se manje napora, lakše se upravlja i kreće po sve opterećenijim saobraćajnicama. Posebno je važno da novi automobili imaju i znatno povoljnije bezbednosne karakteristike, kako u smislu spre-čavanja pojave udesa – aktivna bezbednost, tako i u pogledu smanje-nja posledica nastalog udesa – pasivna bezbednost. Činjenica je, međutim, da se i pored ovih veoma krupnih i značajnih poboljšanja automobila još uvek relativno često događaju saobraćajni udesi, ponekad sa veoma teškim posledicama. Statistike koje govore o broju udesa, žrtvama, povredama i drugim štetama su već godinama veoma nepovoljne. Poboljšanja ima, ali bebednost saobraćaja još uvek nije na nivou koji bi mogao da se smatra prihvatljivim.
Tvrdi se, a to je najčešće i sasvim tačno, da je u najvećem broju slučajeva za nastanak udesa kriv čovek, odnosno najčešće vozač. Naime, i pored znatno boljih bezbednosnih karakteristika, strogih zahteva ispravosti i sistema njihove provere na svim vozilima u javnom saobraćaju, vozač se u datoj situaciji ne ponaša na potreban način, ne reaguje pravovremeno. Veoma često ne shvata ozbiljnost posla koji obavlja, potcenjuje i ne razume rizik kome je izložen, i on i drugi učesnici u saobraćaju. Kratko rečeno, svest vozača nije u skladu sa potrebama učestvovanja u saobraćaju. Ima osnova za tvrdnju da je tehnološki razvoj automobila značajno intenzivniji od stepena razvoja svesti vozača, pa i drugih učesnika u saobraćaju, da je čovek sa svojim ponašanjem danas najveće ograničenje za radikalno povećanje bezbednosti saobraćaja.
Otuda bi glavninu napora u pravcu povećanja bezbednosti saobraćaja trebalo usmeravati na vozača i njegovo ponašanje. Vozače treba obučavati, vaspitavati, treba im podizati svest i razvijati visoku odgovornost za preuzete rizike. Osim toga, treba im maksimalno pomoći u vožnji i održavanju svog vozila, treba im prižiti sve informacije koji su potrebne za sigurno kretanje po putu, o putevima, servisima i svim drugim elementima nužne podrške. Ovo utoliko više ukoliko je vozilo koje voze modernije i savršenije, ukoliko je opremljeno elektronskim i drugim sistemima pomoći kojih ranije nije bilo i koji traže posebne postupke provere i održavanja. Za vožnju modernih automobila treba više znanja i veštine, vozačima treba pružati veću pomoć, treba ih što je moguće više rasteretiti od onih pitanja koja im odvraćaju pažnju, koja ih da dovode u nedoumice. To će doprieti i većoj bezbednosti saobraćaja.
Priručnik SVE ZA VOZAČA koji već preko deset godina izdaje METRO MARKET ima u tom smislu svoje značajno mesto. Pružajući niz informacija koje su potrebne za vožnju, o putevima, pumpnim stanicama, a i tokom pripreme za vožnju, o kupovini, registaciji, osiguranju, popravkama i tako dalje, ovaj priručnik će zadovoljiti mnoge interese i potrebe vozača. Logično je da se ovaj priručnik nađe u svakom automobilu, uvek pri ruci svakom vozaču. Siguran sam da će ga vozači tako i prihvatiti i rado koristiti. Zato priručnik SVE ZA VOZAČA valja srdačno pozdraviti a njegovog izdavača svesrdno podržati da u ovom poslu istraje.
Do sledećeg izdanja.

Beograd, mart 2005. godine

Prof. dr Jovan Todorović